Ozbiljno preporučaš Maroko obiteljima s djecom? Koliko je tamo sigurno? Prljavo je? Je li vas bilo strah? Kako je mala reagirala?… sve su to samo neka od pitanja koja su mi postavljena nakon povratka iz Maroka. I da, ozbiljno mislim da je Maroko divna prilika za okusiti nešto potpuno drugačije od svijeta koji nas okružuje,  a da je blizu i lako dostupno. Ipak, mislim da nije za svakoga.

Arapske zemlje su drugačije. Prošla sam ih nekoliko, sve su manje više slične. Kad podvučeš crtu, ili ih voliš ili ih ne voliš. Mi ih volimo. Kaotične su. Glasne. Intenzivne. Plodno su tlo za kulturološki šok. Puno toga nećeš razumjeti. Jednostavno moraš znati gdje ideš. Moraš biti otvoren prema novome i nepoznatome, koliko god ti neshvatljivo bilo. Ali ako se prepustiš,možeš itekako uživati. 

Maroko je bila prva arapska zemlja u koju sam vodila dijete. Znala sam otprilike što nas očekuje, pripremili smo se na sve moguće varke, jer… budi siguran da će te pokušati prevariti na puno načina.. Ako ne dođeš baš k`o padobranac, velike su šanse da iz svega izađeš kao pobjednik. Mi definitivno jesmo ?

(Na što posebno obratiti pažnju, o cijenama, smještaju… pročitaj OVDJE)

Koliko je tamo sigurno?

Proveli smo u Maroku deset dana. Pet potpuno sami, pet na privatnoj turi od Marakeša do pustinje i natrag. Cijelo smo se vrijeme osjećali potpuno sigurno. Smatram da su Marokanci vrlo gostoljubiv narod, a kao dodatni plus stavljam im veliku ljubav prema djeci. Lara je bila tretirana kao zvijezda gdje god smo se pojavili.

Ne znam je li zbog toga što sam bila s obitelji ili im jednostavno nisam atraktivna, ali ni ja kao žena nisam doživjela nikakve neugodnosti kojih u arapskim zemljama itekako ima. UEgiptu sam kotirala puno bolje. Marokancima se valjda nisam sviđala ? Ne razumijem. A tako sam super. ?

Na što pripaziti?

• Ulice medine su izrazito uske i prometne – pazite na osobne stvari, a djecu uvijek držite čvrsto za ruku, s vaše desne strane. Ovaj dio može biti nezgodan s todlerimakoji vole trčkarati i otimati se.
• Kad kažem da vole djecu, mislim na to da im pridaju puno pažnje. Grle ih, nosaju, tepaju… ako ti smeta da ti netko dira dijete, nije ovo zemlja za tebe

Prljavština i higijena

Ako si onaj tip roditelja koji u svemu vidi bakterije, a mokre maramice su ti od rođenja djeteta najbolji prijatelji, Maroko, kao ni većna ostalih arapskih zemalja, možda nisu pravi odabir. Jednostavno se nećeš tamo ugodno osjećati.

Sve je prašnjavo, po ulicma ima blata, pijeska, smeća… S druge strane, toliko je lijepo da ti pamet svako malo stane. Svi riadi u kojima smo odsjeli bili su izrazito čisti. U 90 posto restorana u kojima smo jeli – a to su redovito bili neki jeftini, usputni, bilo je wc papira, pa čak i sapuna za ruke. Rola papira koju smo uzeli od doma, ostala je netaknuta. 

Ipak, nije to ona razina higijene na koju si navikao kod kuće. Ako ne možeš pregrmiti taj dio,biraj Europu za obiteljski odmor. Iako, nije ni to garancija čistoće, prema mojem iskustvu.

Hrana i piće

Ako imaš sreće i dijete ti voli cijeđene prirodne sokove najfinije na svijetu, mogu garantirati da nećete biti žedni. Ako nemaš sreće ili imaš baku koja ti dijete nauči na dodatno procijeđeni sok od naranče u kojem nema ni jedne jedine mrvice, onda će ti dijete piti vodu ili Coca Colu/Fantu i slična smeća koja inače ne dozvoljavaš. Ali na putovanjima često moraš obuzdati freak level majčinstva i dopustiti stvari koje doma ne bi.

Što se hrane tiče, puno je mesa na ražnjiću, kao i povrća pa je i naša nejelica nešto pojela u tih deset dana. Ako baš zagusti, tu je KFC, a većina djece voli pohanu piletinu pa imaš i tu opciju. Lari su se svidjele i pizze.

Za doručak se uglavnom poslužuju džemovi, maslac, sirni namaz, palačinke, peciva i voće…

Na što pripaziti?

• Maroko je zemlja začina, neće svakom djetetu odgovarati kumin kojega ima skoro u svemu.
• Nema dućana u klasičnom smislu, bar ih mi nismo našli, ali uspjeli smo kupiti Nuttellukoju je uvijek dobro imati. ?
• Uvijek pij vodu iz boce. Izbjegavaj salate koliko god primamljivo izgledale. Pretpostavljam da su oprane u vodi koja se ne bi svidjela našoj probavi.
• Prije putovanja uvijek je dobro baciti se na probiotike.

Pelene

Ako ideš s pelenašem, ne brigaj. Pelena ima na svakom uglu. Vise na štandovima. Nema potrebe da si zatrpaš kofer pelenama. Kupi tamo.

Zanimacija za klince

U Marakešu postoje vodeni parkovi koji se otvaraju uglavnom u travnju tako da ih nažalost nismo dočekali. Dobra vijest je da većina riada ima bazene u unutarnjem dvorištu, a djeca i bazeni se uglavnom vole.

Našoj maloj su se svidjele Bahia i Badi palače, kao i Menara vrtovi. Puno mjesta za trčkaranje.

Ako su djeca malo veća, sat kuhanja je odličan izbor. (o tome pročitaj OVDJE)

Ulaznice za djecu se ne naplaćuju. A i inače su jeftine, uglavnom euro ili dva.

O pustinji uopće ne treba puno pisati. Pješčano carstvo je san svakog klinca, baš kao i beskonačno dugačke pješčane plaže Essaouire, gradića u kojem svakako preporučam prespavati barem jednu noć.

Autosjedalice su kod rentanih automobila često nikakve i neispravne. Nije loše nositi svoju. Ako ideš na turu, provjeri s vodičem može li osigurati autosjedalicu.

Maroko s djecom? Zašto ne.

I dalje stojim pri tome da se može. Prije puta pročitala sam puno stranih blogova na tu temu, a i obitelj koja stoji iza bloga Putoklinci krenula je na istu avanturu. Također su se vratili sretni. Ali oni su baš poput nas, prilično opuštena ekipa.

Jedini problem koji vidim su todleri. Bebu staviš u nosiljku i miran si, ali dvogodišnjaci – trogodišnjaci mogu biti preveliki izazov u medinama. Hoćeš li se odvažiti naovakav put sa svojim djetetom te dobi, znaš najbolje sam. To ovisi isključivo o tome kakvo ti je dijete i kako se ti nosiš s njime. Veća djeca, pod tim  mislim na one starije od 4 godine, Maroko bi zaista mogla voljeti. Znam da naše je. ?

Što nas je Maroko naučio?

Promatrajući njihovu djecu shvatili smo da previše strepimo nad našom. Od prevelike brigezaboravljamo ono najvažnije. Zaboravljamo ih pustiti da budu djeca. Da budu prašnjavi i blatni. Od igre. Da budu samostalni. Da se druže bez da roditelji dogovore vrijeme za igru. Da se vesele sitnicama.

Naše je dijete taman napunilo 7 godina. Živimo u neboderu. Vraćale smo se neki dan iz vrtića. Pitala je idemo li u park. Rekla sam da ne mogu. Pitala je može li otići sama. Sjetila sam se djece Maroka. Po prvi sam puta rekla – možeš.

Nije je bilo petnaestak minuta. S prozora ju ne vidim i ne čujem. Park je na drugoj strani. Minute su trajale godinama. Napokon, pozvonila je. Na licu sam joj vidjela ponos. Bila je sama vani. Možda ti se ne čini kao big deal. Ali za nju je to bio veliki korak. Za mene još veći. Hvala Maroko. <3

Razlike u kulturi i životu ne treba nužno razumjeti, važno ih je prihvaćati i ne osuđivati

Maroko nas je oduševio. Svo troje. Došli smo otvoreni za sve što pruža, zauzvrat smo dobili tako puno. Zato kažem, dobar je za obiteljska putovanja. Raznolik, šaren, intenzivan, miriši, smrdi… baš je sve.

Ako vidiš sebe i svoju ekipu u jednoj ovakvoj zemlji, a imaš pitanja i nedoumica, javi se. Rado ti pomognem da se odlučiš za Maroko ?

ADRIANA

Mama koja se trudi biti super J Nekad uspije, nekad, ne… Uživa u swing plesovima, hula hopu, haljinama na točke i svemu što miriše na neka prošla vremena. Obožava prirodu, boje… a najsretnija je kada putuje. Na obiteljskom travel blogu Kruzovi donosi priče iz raznih krajeva svijeta.

Blog: Kruzovi
Instagram: @kruzovi

Objava U MAROKU S DJECOM pojavila se prvi puta na SUPERMAME.

„Nema joj dražeg nego ušetati dok se tuširam i pitati nešto mudro poput: “zašto su tvoje cice manje od bakinih”. Dogodilo se. Ne izmišljam. Tada ti i najtopliji tuš postane hladan.“

Muke po kupaonici

Nisam nešto komplicirana oko smještaja. Najviše štedimo upravo na tom segmentu putovanja. Ionako samo prespavamo. On je isto takav, ali s jednim velikim ali. Soba moraimati kupaonicu. Zajednička ne dolazi u obzir. To je nešto što On nikako ne može provariti. Iz očiju mu frcaju iskre, ne ljubavne, čim samo pomislim na tu opciju. Ovima koji često putuju s nama ni ne spominjem ništa što u istoj rečenici ima zajedničko i kupaonica. Ma, ako ćeš iskreno, nije ni meni baš primamljivo ovako na prvu. Ali na drugu… Hm…

Pokušat ću objasniti….

Stavka prva – wc

Zajednička kupaonica može značiti da ću u wc-u biti sama. Znam da zvuči paradoksalno. Ali mislim baš na wc. Onaj mali prostor u kojemu bi svatko trebao biti sam sa sobom. I šoljom. Ne znam za tebe, ali ja tamo nikad nisam sama.

Evo, sinoć sjedim na wc-u. Stella pas sjedi ispred mene i gleda me ravno u oči. Gleda i ne posustaje. Majkemi. Lara dijete se gura pored nje i melje, melje, melje… i ne prestaje. A ja samo želim obaviti što imam u miru, tišini i bez eye contacta. Tražim previše?? Potjerala sam ih van. Čekale su ispred vrata od wc-a.

Stavka druga – tuš

Moje muke po kupaonici ne prestaju s wc-om. O, ne. Tu je i tuširanje. Stelli ovaj dio nije nešto napet, ali Lara… Eh, Lara. Nema joj dražeg nego ušetati dok se tuširam i pitati nešto mudro poput: “zašto su tvoje cice manje od bakinih”. Dogodilo se. Ne izmišljam. Tada ti i najtopliji tuš postane hladan.

Vidiš. Upravo zato zajednička kupaonica ne zvuči toliko loše. Dok sam ja na wc – u, Lara je s tatom u sobi. Kapljice vode koje izlaze iz zajedničkog tuša ostaju tople jer, pogađaš, Lara je s tatom u sobi.

Njima se zajednička kupaonica čini kao najgora noćna mora. Meni ne. Meni je svejedno. Privatnu ionako nisam imala godinama.

ADRIANA

Mama koja se trudi biti super J Nekad uspije, nekad, ne… Uživa u swing plesovima, hula hopu, haljinama na točke i svemu što miriše na neka prošla vremena. Obožava prirodu, boje… a najsretnija je kada putuje. Na obiteljskom travel blogu Kruzovi donosi priče iz raznih krajeva svijeta.

Blog: Kruzovi
Instagram: @kruzovi

Objava MUKE PO KUPAONICI pojavila se prvi puta na SUPERMAME.

Cice, Bali, čokolino, Tajland, pa malo o porodu, pa malo o Filipinima. Redovito se, u virtualnom svijetu, s ispadanja sluznog čepa, njegove teksture, boje i mirisa prebacujem na plaže Sejšela ili Maldiva. Tako nekako izgleda moj Facebook feed. Reklo bi se – lijep je to život. Bez velikih problema. I bio bi. Da su žene normalne. Ali nisu. Materemi. Nešto je generalno krenulo u krivom smjeru.

Mameće grupe

Majke su dojilje. Ali ne bilo koje. Samo one koje isključivo doje. Do šestog mjeseca bebina života, pa i duže. Majke njeguju povezujuće roditeljstvo, a ako su prave majke, koriste i platnene pelene te sveto trojstvo chia-amaranth-quinoa-sjemenke svih vrsta i oblika. S njima je muž bio na porodu. Nisu uzele epiduralnu. Na porod su došle s planom koji odobrava samo i isključivo prirodan porod. Jer neprirodan je katastrofa neviđenih razmjera. Isto kao i čokolino. 

Majke, s druge strane, hrane djecu kupovnim kašicama. Čokolinom, kravljim mlijekom. Grahom i kobasicama. Koriste cry out metodu. Djeca im spavaju u svojim krevetima od rođenja… Neke majke pak balansiraju između prvih i drugih.

Poanta je u tome da su sve one majke. Najbolje što znaju biti. Problem je što majke iz nekog razloga imaju potrebu okomiti se na svakoga tko ima drugačije metode odgoja/hranjenja/oblačenja/pričanja/disanja. 

Majkama se negdje uslijed divljanja hormona pomutio i razum pa se tako u mamećim grupama svakodnevno vode ratovi. Tema? Nebitno. Rat može izazvati i obična boja torte. Žene su se sposobne počupati oko svega. Svekrve… oh, svekrve. Koliko je slova utrošeno na svekrve. A tek pitanje cijepljenja. Sve stručnjak do stručnjaka. A nitko tko zna upotrijebiti onu predivnu mogućnost koju nam internet pruža – ne sviđa ti se? Skrolaj dalje. Preskoči.Nemaš odgovor na postavljeno pitanje? Šteta. Ne možeš pomoći. Imaš mišljenje o postavljenom pitanju? Pazi sada. Vrijeme je za okrutnu istinu. NIKOGA NIJE BRIGA. Zato slijedeći put kada neka mama pita s koliko mjeseci je vaše dijete počelo jesti čokolino, odgovori poput „da voliš svoje dijete ne bi mu davala taj otrov“, nisu odgovori. S osam meseci/godinu dana, tri godine… to su odgovori na postavljeno pitanje.

Kada neka mama pita iskustva s hodalicama/bilo čim, odgovaraš samo ako imaš iskustva.Tvoje se mišljenje o štetnosti hodalica ovdje ne traži. Kada netko pita fotografije krevetića, ne uvjeravaš svekoliko on line pučanstvo da je bebi mjesto u krevetu s majkom.  Staviš fotku krevetića. Simple as that. Jednostavno se drži svoje sobe i svog kreveta, a stavove razmjenjuj u postovima koji to traže. Postovi s konkretnim pitanjima o iskustvu, zahtjevaju konkretne odgovore ljudi s iskustvom. Ako nisi jedan od tih – skrolaj dalje. Ne možeš pomoći. A majkama – posebno onim novima, često je potrebna pomoć. Riječ utjehe. Nečije iskustvo. Ma možeš dati i mišljenje – ako pomaže. To bi trebala biti nit vodilja u ovakvim grupama.Pomoći. Savjetovati. Biti potpora. Ženi kojoj muž ništa ne pomaže potrebno je čuti da i tvoj po cijele dane češka jajca. Ako kuha, pere, čisti, nosa bebu, budi te doručkom u krevetu, a uspavljuje nježnim milovanjem nakon vatrene noći – šuti i budi sretna. Ili laži. Ne dolijevaj ulje na vatru.

Ne mogu reći da u mamećim grupama nema dobrih savjeta. Tu i tamo se dogodi trenutak da netko nešto pita i dobije konstruktivne odgovore. Dobre su to grupe, samo se stvar malo otela kontroli.

Putujuće grupe

U putujućim pak grupama, puno bolja situacija. Pretpostavljam da je zato jer u njima ima puno muškaraca :D. Iako ni one nisu lišene članova koji ne znaju jednostavno zaobići post koji ih smeta/živcira, opći je zaključak da je ovdje puno više savjeta, a puno manje pametovanja. Osjeća se doduše elitizam. Putnici vs turisti. Putnici putuju samostalno. Turističke agencije su samo za one koji ne znaju putovati. Putnici su zapravo dojilje.Isključive. Elita. Kada netko pita s kojom agencijom je najbolje otići na Bali, odgovaraš ako imaš preporučiti neku agenciju. Osoba koja pita valjda zna da se može za jeftinije u vlastitom aranžmanu. Ali bira putovati s agencijom. Potpuno je nebitno zašto. Uostalom, važno je putovati.

Poanta je zapravo da su svi u pravu. I putnici i turisti. I majke i nemajke. Svi su u pravu. Osim onih koje vole svekrve. S njima nešto opako ne valja 

A ja? Dojilja. Isključivo do petog mjeseca. Dijete mi jede čokolino. I čokoladu. Cijepljeno. Nošeno. Jednokratne pelene. Epiduralnu bih uzela da sam mogla.  Žongliram između majke i nemajke.

Putujem u vlastitoj organizaciji. Na destinaciji ili rentam auto ili uzmem izlet preko lokalne agencije. Drugim riječima – ne volim isključivost.

U grupama sudjelujem s odgovorima na pitanja. Mišljenja se trudim držati za sebe – ne znači da mi se nekada ne omaknu, ipak sam žensko. Ali radim na tome. Svjesna sam da nikoga nije briga. Ako me post ne zanima, trudim se preskočiti.  A možda sam potpuno u krivu.  Možda sve treba biti upravo tako kako je. Šta ja znam. Ja ipak volim svekrvu. 

*Znam da sam upravo dala svoje mišljenje, a da me nitko nije pitao.  Jednostavno – preskoči. Posebno ako imaš problem s čokolinom. 

ADRIANA

Mama koja se trudi biti super J Nekad uspije, nekad, ne… Uživa u swing plesovima, hula hopu, haljinama na točke i svemu što miriše na neka prošla vremena. Obožava prirodu, boje… a najsretnija je kada putuje. Na obiteljskom travel blogu Kruzovi donosi priče iz raznih krajeva svijeta.

Blog: Kruzovi
Instagram: @kruzovi

Objava O MAJKAMA I PUTNICAMA pojavila se prvi puta na SUPERMAME.

Prosinac je nekako idealno vrijeme za zbrajanje i oduzimanje svega što nam je godina na izmaku donijela. Zbrajam solidno, oduzimam nešto slabije, ali sve u svemu, 2017. ću pamtiti po dobrome. A nešto sam usput i naučila… Ne kažu uzalud da na putovanjima učiš… O drugim kulturama. Povijesti. Kuhinji. Umjetnosti. Razlikama. Sličnostima. Učiš. O svemu. A najviše o sebi.

1. Malta

Zimska Malta bila je savršeni početak godine. Nas troje. Sami. Tada sam shvatila da mi je puno lakše putovati s njom nego bez nje. Da, da… lijepo je tu i tamo otići sam i pustiti dijete baki, ali neusporedivo se bolje osjećam kad je s nama.

2. Treehouse Resnice

Kućica na stablu u blizini Mrežnice. Prvo plivanje u rijeci. Ikad. I nama i njoj. Kada otpustiš kočnice, život te lijepo iznenadi. I još nešto. Ovdje po noći vlada potpuna tišina. Shvatila sam da se bojim tišine. Nije toliko do straha, koliko mi je nepoznata. U gradu nema tišine. Barem ne takve. Ni njemu nije bilo svejedno. Nju pak nije bilo briga. Ipak, tišina je lijepa. Sada znam.

3. Gardaland i Istralandia

O, Gardalandu… Hvala ti što si me podsjetio da starim :D. Koja panika pred svaki spust. I koja sreća kad se jednom napokon prepustiš.

Istralandia… Raj za klince koji se ne boje ničega. Ona nije takva. Ona se tek uči boriti sa svojim strahovima. Jedan je ovdje prevladala.

4. Lago Di Garda

Volim imati plan. Još više volim kada ga nema. Najbolji trenuci su upravo oni neplanirani.Kupanje u jezeru u sumrak jedan je od takvih trenutaka.

5. Istra

Svijet je lijep. Želim da ga upoznamo zajedno. Želim joj pokazati sve. Ali nikada neću dopustiti da ne vidi Hrvatsku. Jednu od najljepših. <3

6. Plitvice

Sjećam se dana kada se ništa nije moglo mjeriti s ljetom. Sada je jesen na tronu.

7. Japan

Japan nas je naučio da postoji drugi svijet. Potpuno druga razina civilizacije. Naučio nas je da budemo bolji.

8. Trst

U Trstu nisam naučila ništa što već nisam znala. Plesnim se korakom lakše ide kroz život. Amen.

Za kraj…

Želim ti da se odvažiš na putovanje s djecom. Uključi male ljude u svaki aspekt svog života. Želim da se nađeš okružen savršenom tišinom. Puno toga se čuje kada nema ni glasa. Suoči se sa strahovima. Kad ih šutneš nogom u dupe, postaje fantastično. Manje planiraj. Najbolji doživljaji čekaju te u nepoznatoj ulici. Skupljaj pečate u putovnici, ali ne zaboravi upisati koju domaću recku. Želim ti život obojan jesenskim bojama. ništa se ne može mjeriti s njima. Budi malo bolji svakoga dana. Ne zbog drugih. Zbog sebe. I ne zaboravi plesati. Ne mora biti maestralno. Bitno je da čuješ muziku. I hodaš u ritmu. Svaki dan. ?

Godinu završavamo planiranjem nove pustolovine. Sigurna sam da će ceste, gradovi, pijesak i šarenilo Maroka biti sjajni učitelji. <3

ADRIANA

Mama koja se trudi biti super J Nekad uspije, nekad, ne… Uživa u swing plesovima, hula hopu, haljinama na točke i svemu što miriše na neka prošla vremena. Obožava prirodu, boje… a najsretnija je kada putuje. Na obiteljskom travel blogu Kruzovi donosi priče iz raznih krajeva svijeta.

Blog: Kruzovi
Instagram: @kruzovi

Objava Što su nas naučila putovanja u 2017.? #usputnica pojavila se prvi puta na SUPERMAME.

Došli smo na aerodrom prvi. Nas troje. Mama, tata i šestogodišnji curetak. Čekamo ostatak ekipe. Napokon stižu. Vidno uznemireni. Starija je mala već danima na antibiotiku, a mlađa je upravo pod temperaturom. Kratkim vijećanjem zaključujemo da će, dok mi stignemo do Japana, ozdraviti. U avionu će mirovati više nego da ostane doma s nonom i nonićem, uvjeravamo jedni druge. Priznajem, muči nas onaj crvić, što ako zakuri u zraku. Putna apoteka je tu, ali što ako… Uglavnom, nije, bez brige. Kako smo i predvidjeli, u Japan je stigla zdrava i spremna za istraživanje novog svijeta. Baš kao i svi mi.
No da se vratim na temu ove priče – kako preživjeti 24 sata na putu s djecom. Nekome se od same pomisli diže kosa na glavi. I to je razumljivo. Ali… a ovo je veliko ALI… nemoj da te nakostriješena kosa spriječi. Uostalom, to je samo frizura Naravno, možeš ostaviti djecu doma, ali možeš ići i s njima. Vjeruj mi kad ti kažem, uz malo pripreme, bit će ti najbolje.

U AVIONU

1. Ako je ikako moguće, uzmi sjedala do prozora. Klinci uživaju u pogledu. Tko ih može kriviti. Mi smo odabrali sjedala online, za svaki slučaj. Da ne bi na check-inu bilo… znate, ovaj, nema… pa ti objasni klincu da neće gledati kroz prozor
2. Pripremi žvakaće da im bude lakše kod polijetanja. Tako im se uši manje začepe. Ako putuješ s bebom, bočica ili cica mogu biti od pomoći. Neku djecu promjena tlaka smeta, neku ne. Ali ove stvari uglavnom olakšavaju situaciju.
3. Odmah kod bukiranja leta, zatraži „kids meal“. Djeca prva dobivaju hranu koja stiže u šarenim plastičnim kutijama, onako pravi lunch box. Na Qatarovom letu je bila značajno ukusnija od ove za odrasle. Između ostalog, dobiju sokiće, čokoladno mlijeko, voće, keksiće, slatkiše… Kad malo razmislim, drugi put ću kids meal probati tražiti i za sebe :D.
4. Ponesi mali dječji ruksak u kojem se nalazi sva zanimacija. Mi nosimo bojice, blokić, bojanke, bilježnice s pitalicama i zagonetkama, za ispunjavanje… Nekoliko minijaturnih figurica za igranje i karte. UNO je u našem slučaju rješenje za sve probleme i svaku dosadu. Što će se tebi naći u zabavnom ruksaku ovisi isključivo o tvojoj maloj osobi.
5. Zatomi Hitlera u sebi i pripremi se na više vremena pred ekranom nego što to doma dozvoljavaš. Pusti dijete da igra igrice i gleda crtiće. Dijete je onda sretno, a u avionu na dugom letu želiš sretno dijete. Kao i svi oko tebe.
6. San svakog roditelja putnika je upravo san. Onaj dječji. Na putu prema Japanu, nisam imala sreće. Valjda je cijeli avion spavao osim mog djeteta. Uključujući i nas. Ona je 9 sati bila budna, razgovarala sama sa sobom, gledala crtiće… u tišini… Ljubi ju majka. U svakom slučaju, ponesi mali jastuk i mini dekicu… bez obzira što to dobiju i u avionu… trebat će ti na aerodromu, tamo je polarna klima…. dijete stavi do prozora, glava na jastuk, noge po vama. I neka spava. A ti… koliko i kako možeš. Gospodin otac također. Bebe spavaju u malenim košarama, kao putnim krevetićima. Imali smo malu, malu bebu u avionu. Uglavnom ju nije bilo za čuti. Vrijeme je provela na relaciji krevetić-cica-krevetić. Nemoj mi sad s onim da tvoja ne bi tako sigurno. U slučaju da krenu s plakanjem, digni se i šetaj. Ne obaziri se na eventualne mrke poglede pojedinih putnika. Ni ti ne želiš biti u njihovoj blizini isto kao što oni ne žele biti u tvojoj, ali tu ste gdje jeste. Ignore je majka.

NA AERODROMU

Zagreb – Doha. Let je trajao oko 5 sati. Prošlo je bezbolno. Bile su dobre volje, još ih drži uzbuđenje. Slijećemo oko 1 sat ujutro po lokalnom vremenu. Sad nas čeka pravi test. Dugih noćnih sedam sati na arodromu do novog leta. Pustili smo ih da se rastrče. Ovaj je aerodrom vrlo kid friendly. Svako malo neka igraonica. Dinosauri. A tu je i onaj golemi medo. Stigli smo već u jedan drugi svijet – naša plava djeca su atrakcija. Ljudi se fotografiraju s njima. One poziraju u čudu.

KOLICA

E, da… Uzmi kolica čim ih vidiš. Obično se nalaze već na samom izlasku iz aviona. Nije me briga što mi dijete ima 6 godina. Vozit će se u kolicima, u nadi da će zaspati čim prije.
Vozimo ih prekrivene s dekicama. Kružimo. Svi skupa, pomalo umorni. Moja je zaspala prva. Volim ju najviše na svijetu. Zjenica oka moga. Na koga li je tako savršena. Najbolja je u svemiru. Odlazimo u tihu sobu da se i mi malo odmorimo. Kako sam ju parkirala, tako je otvorila oči. Momentalno mi je javlja PTSP. Podsjetnik na bebeće dane. Stavljam ju na sebe. Ništa. Legnemo na pod. Ništa. Oči su joj staklene. Jedva gleda, ali zaspati ne može. U međuvremenu, druge dvije spavaju snom pravednika. Sretnih li roditelja. Mi unezvjereni. Mala mora spavati, barem malo. Skoro pa mi suze na oči dolaze od muke. Stavljam ju opet u kolica. Lovim malo brži tempo. Izgledam kao luđak dok blijeda i čupava skoro pa trčim gurajući kolica. Bila sam spremna tako hodati do 7 ujutro, samo da se malo odmori. Srećom, zaspala je, na puna tri sata. Odahnula sam malo. Budim ju točno pred ukrcaj na avion.

ADRIANA

Mama koja se trudi biti super J Nekad uspije, nekad, ne… Uživa u swing plesovima, hula hopu, haljinama na točke i svemu što miriše na neka prošla vremena. Obožava prirodu, boje… a najsretnija je kada putuje. Na obiteljskom travel blogu Kruzovi donosi priče iz raznih krajeva svijeta.

Blog: Kruzovi
Instagram: @kruzovi

Objava KAKO PREŽIVJETI DUGO PUTOVANJE – S DJECOM? pojavila se prvi puta na SUPERMAME.